Војислав Луковић
О ИКОНИ ПРЕОБРАЖЕЊА ГОСПОДЊЕГ

Знајући за своје предстојеће страдање, Христос је отишао на гору Тавор да се помоли. Са собом је повео апостоле Петра, Јакова и Јована да би их охрабрио, чинећи их сведоцима Небеске Славе којом је обасјан и да би им предочио шта их чека ако остану на Његовом путу.

Икона Преображења приказује управо тај величанствени тренутак Славе Господње када се Христос преобратио и лице Његово засијало као сунце, а његове хаљине постале беле као Светлост (Лк. 9.29).

У том несвакидашњем догађају јављају се и двојица старозаветних пророка који се сликају на стенама лево и десно од Христа,

Да се разбије заблуда јеврејска, као да је Христос неки од пророка, Илија, Јеремија или неки други - зато се Он јавља као Цар над пророцима, и зато се Мојсеј и Илија јављају као слуге Његове.

Лево се  уобичајено изображава пророк Илија, као представник старозаветних пророка, а десно од Христа Боговидац Мојсеј, као представник старозаветног закона „који се показаше у слави, и гоовораху о изласку његову, који је он имао да сврши у Јерусалиму“ (Лк.9.34)

Између њих, у средини, приказан је Христос у мандорли* који десном руком благосиља а у левој држи свитак.

Под њиховим ногама у доњем делу композиције приказани су тек пробуђени апостоли који, заслепљени Нествореном Светлошћу, падају од страха штитећи своје очи од блиставости призора. Уобичајено се у левом углу изображава апостол Петар (од средине XI века), у средини је Јован и крајње десно Јаков, како се иначе и помињу по редоследу у Јеванђељу по Луки. Они су изабрани између апостола јер су једино они били у стању да поднесу јављање Славе којом се Бог објавио.

Пењање апостола на врх Тавора указује на то да се „не може на сваком месту нити у сваком стању постати сведок и саучесник Преображења Господњег, већ само пошто се учини напор успињања“, физички и духовни.

Ова икона је редак приказ објављивања Тројичиног Бога: Христос се у преображеној слици свога тела јавља као Бог Син; Бог Отац се јавља из облака „И чу се из облака глас који говораше: Ово је Син мој љубљени, њега слушајте.“ (Лк.9.35), док се Бог Дух Свети објављује у натприродној Светлости (мандорла).

Уобичајене боје Христових одежди које симболично говоре о његовој Божанској природи (порфирно црвени хитон)  која је заогрнута људскошћу (плави химатион) овога пута су беле боје којом се  изражава чистота Христова и приказује Светлост, а по опису Јеванђеља: „И кад се мољаше постаде лице његово друкчије, и одијело његово бијело и сјајно.“ (Лк. 9.29)

Прво изображавање сцене Преображења налазимо у цркви св.Аполинарија у Равени које потиче из VI века и на коме је ова сцена симболички приказана, са Христом у виду Крста, док су апостоли приказани као јагањци. Једино су пророци Илија и Мојсеј приказани онако како се приказују и у каснијим изображавањима, до данашњих дана.

*Мандорла
Углавном елипсастог облика који подсећа на бадем по коме је и добила име (мандорла-ит.бадем), мада може бити приказана и као пун круг или  чак у неким случајевима може имати стреласт облик. Слика се искључиво око Господа (и Пресвете Богородице), било да је то Друго Лице Свете Тројице (ИС ХС) или рецимо на Богојављењу, где из Мандорле исходи Дух Свети у виду голубице која се такође слика у мандорли (у зраку који је обасјава).
Такође, из мандорле се појављује рука Господња којом благослови одређене светитеље, или која држи круну и венчава их Славом (на иконама св.Георгија-најчешћи пример).
Пресвета Богородица се ређе слика у мандорли; наилазимо је, рецимо, на примеру иконе Успења Пресвете Богородице, где је Христос у мандорли над одром, а Богородица у мандорли на вратима Раја. Такође, на икони Свих жалосних радост и Сабор Пресвете Богородице.

Мандорла представља нестворену Таворску светлост, нетварну, онтолошку.
Долази изнутра, нема извор и не баца сенку.

Са повећањем светости (мисли се на неку личност, у овом случају на Господа Исуса Христа), увећава се и светлост која из ње исијава. Толику количину светлости практично је немогуће представити на класичан начин. Зато се она супротстваља тами, да би се дочарала та огромна количина светлости која исијава. Злато које се користи у ореолима изражава ту нетварну светлост божанских енергија на најбољи начин.

Симболичко порекло мандорла има предхришћанске корене.
Мандорла настаје пресеком два круга која се преклапају и представља простор између два света (или две супротности-као када изађеш из једне собе а још ниси ушао у другу).

Војислав Луковић:
Икона Преображења Господњег у храму Св.Цара Константима и Јелене у Београду